Милутин Ђуричковић
ПОУЧНО И МАШТОВИТО
Мистерија је основни елемент сваке уметности.
Буњуел
Корона вирус као планетарна пандемија није до сада тематски обрађивана у нашој савременој књижевности за децу и младе. Најновија књига песама „Лија пандемија“ Ненада Грујичића, истакнутог песника, писца и културног делатника, бави се управо том проблематиком, али на један хумористичан и надасве маштовит начин, са пуно игре, нонсенса и ироније – управо онако како то налаже теорија игре Душана Радовића.
Дакле, духовито и врло инвентивно описане су поједине пошасти пандемије, као и многи други детаљи везани за изолацију у кућној атмосфери. Међутим, поред иронично-критичких, ангажованих и других тонова, у већини песама ипак доминирају поучни, васпитно-сазнајни и етички елементи, који и те како величају љубав, заједништво и породицу, као основне вредности друштва и народа.
У том смислу Грујичићеве песме, које су складно и ефикасно римоване, показују шта се све то догађало унутар многих породица за време пандемије, када се на пример није редовно ишло у школу, али када се и у таквим условима ширила позитивна и креативна атмосфера у кући, пуна топлине, разумевања и љубави.
Борећи се пером против пандемије, песник истовремено показује колико је ангажован и активан, а такође и колико је свим својим бићем на страни детета и детињства, те отуда његова поезија илуструје хармоничну и идиличну слику у овим суровим условима живљења. Релације између чланова породице приказане су доста реално и без неке посебнe артистичке глорификације, а то је свакако једна од основних естетско-уметничких достигнућа збирке „Лија пандемија“, која је украшена ликовним прилозима и илустрацијама песникове ћеркице Данице.
Иако су намењене деци, Грујичићеве песме уопште нису наивне и једноставне, јер у својој симболици и слојевитости додирују и читав низ других питања и проблема из света одраслих, што довољно говори о њиховој универзалној конотацији и релативизацији лирског обраћања младима и одраслима („Интервју са тајом“). Не мирећи се са постојећим стањем и пандемијским пошастима у свету, песник истовремено испољава колективистичку осећајност и солидарност, која је општељудска и стваралачка, односно у садејству са етичким, социолошким и педагошким начелима.
Породична атмосфера је конкретизован мизансцен у коме се дешавају многе смешне згоде и незгоде, као и свеколике манифестације стварног и имагинарног карактера. У том смислу, кућа и породица су топоси неспутане игре и слободе, погодни за разне маштарије и доживљаје, који су врло подстицајни и интригантни, у складу са „детињим покретом душе“, како би то рекао Башлар. Грујичићеве песме су прави дитирамби породичне и дечије радости, који снажно и надахнуто величају праве животне и педагошке вредности засноване на истинској љубави и заједништву.
|