Тодор Бјелкић

Змај је опет пропевао, наравно, за децу и о деци, овог пута у Сремским Карловцима. Такво сазнање изазива и радост и страхопоштовање свих оних којима је намењена најновија, и за сада, једина поетска књига за децу истакнутог српског поете и књижевног естете, Ненада Грујичића, под насловом „Маца на вратанца“, са поднасловом „Песме пргавице“. Књигу је недавно објавило чувено БРАНКОВО КОЛО (при крају 2015. године), из Сремских Карловаца. У самом уводу поменусмо и језичку одредницу „страхопоштовање“, која је овог пута сасвим, чини се, оправдано зазвучала у делу које нам је понудио Н. Грујучић. Да бисмо то појаснили, морамо апострофирати чињеницу да је Грујичић до сада написао близу тридесетак књига, углавном поетских узноса, али, не треба заборавити ни његове огледе, есејистику и студиозни естетски приказ савремене књижевне српске сцене. Аутору ових редова, давно, веома давно, урезала се у сећање једна Грујичићева мисао, литерарно указање и претсказање, можда и књижевни тестамент, који дословце гласи: „Сонет ће спасити свет!“

Дакле, песник који на тај и такав начин доживљава улогу поезије, па и соје сопствено место у њој, написао је веома успешну, лепршаву збирку поезије за децу, намерно користећи језичке опсервације и савршену једноставност непревазиђене поетике Јована Јовановића Змаја. Хоће се рећи да, сама по себи, та(ква) чињеница изазива, најблаже речено, страхопоштовање, јер, мало је оних стваралаца, ма колико они били значајни и(ли) велики, који би се данас усудили да се на такав начин обрате најмлађој читалачкој публици. Наиме, у веома реткој (нажалост, скоро угашеној), периодици на тлу Србије, у још ређим књижевним листовима и часописима за децу, па, и на радио и тв-емисијама, данас је могуће (најчешће) прочитати неке песме, које својом тематиком и начином презентовања подсећају на неуспеле кратке причице (али, наравно, имају визуелну форму песме), или су ршумовски осмишљене са „сензационалним“ позивом на виц, штос и каламбур. Једина невоља је у томе што је све то Љ. Ршумовић одавно, веома успешно и ефектно апсолвирао.

Поета Ненад Грујичић се, ево, ипак усудио (и није погрешио), што је свој поетски првенац, намењен деци, усуђујемо се рећи, буквално посветио, колико самим људима дечјег узраста, толико и бесмртном Змају. Јер, тек данас, кад је спрски језик преплављен наносима, талогом и наслагама туђица, најчешће енглеског префикса; данас кад заборављамо шта значи писати и говорити матерњим језиком, кад нам више од половине омладинске популације искључиво пише латиницом, дакле, тек данас је видљиво колико је значајна Змајева заоставштина, колико је певљив, умилан и прелеп српски језик. Имајући све то на уму, Грујичић је довео „Мацу на вратанца“, хотећи рећи да ћемо се, желимо ли да останемо они који јесмо, баш као и маца, која је после дугог лутања опет дошла на своја вратанца, и ми морати једном вратити родним исходиштима, мајчинском језику, као највећем знаку и обележју сваког народа, и прадедовским топлим праговима.

Стога Грујичићева „Маца на вратанца“ обилује најчистијијим, најједноставнијим и најлепшим језичким бравурама, толико једноставним да напросто морате помислити како поезију одиста може писати безмало свако. Запрепастите се, заправо, откуда, како то вама није пало на памет и како сте једну такву поетску и језичку лекцију могли да превидите и „преспавате“? Има у овој збирци и лепотица, пренцеза, заводника и заводница, ината, пркоса, маскара, игрица, бројаница, псића и сукњица... Али, ту је и, како би Змај рекао, „деран један опак“, Бесни Прга, са својим пајтосима, који понекад уме да буде и симпатични Пргица, а извесно је да таквог делију мора приметити и

ЛЕПОТИЦА

Доселила са Телепа

лепотица Јеца,

толико је, људи, лепа,

завиде јој деца.

Да је лепа, зна и она,

(и свима је узор!),

а да мама не сазна,

попне се на прозор.

Нек` је други гледају,

нека јој се диве,

јер у кући не хају

што с лепојком живе.

И, као што на почетку рекосмо,  не можете се отети утиску да Змај стварно опет пева, од Сремске Каменице, преко Новог Сада, па до Сремских Карловаца. И обузме вас неко чудно миље што имамо таквог поету, данас и овде, који на слатким мапама дечјих душа, и иних читалаца, исцртава и исписује неке нове, сјајне и топле „ђулиће“ Додуше, сам Грујичић је, поводом ове књиге, рекао: „Пре три деценије, започео сам и готово заокружио ову збирку песама у рукопису. Моје песме за децу, ћушнуте у страну, попут теста за „бакине колаче“, квасале су саме од себе и сазревале у тишини, сневајући погодан час да буду испечене у штампарској рерни. Прикључило им се неколко песама из новијег времена.“

На крају бисмо само додали: исквасале су ове песме у праве поетске слатке хлепчиће, а и то морамо апострофирати да је књигу не само обогатио, него безмало постао и њен коаутор, сликар Звонимир Звоне Кенђел, са посебним нервом за дечје узлете у светове маште и безмерја.

Бошко Ломовић

Машти нигде краја

Новосадски књижевник Ненад Грујичић, после 34 књиге за одрасле, решио је да напише књигу за децу. У ствари, по сопственом признању,писао ју је читаве три деценије, а недавно објавио ("Бранково коло", Сремски Карловци, 2015). Реч је о песмарици "Маца на вратанца".

Јунак Грујичићевих песама није баш "добри бата": обдарен необузданом маштом, измишља сто и једног ђавола да би био примећен, да би био "неко и нешто". Његовој машти нигде краја. Најчешћи лик песмарице, дечак Прга, кокошки "здипи јаје и ко магла/ испари се из дворишта", кад је сам у кући "све поправља татамата/ или ломи по средини" и "све уради наопако/ и скраја и спреда". Неколицина девојчица је далеко од узора "добрих сека": Даница би хтела баш оно што на столу нема, а Јеца, свесна своје лепоте, пење се на прозор да јој се улични пролазници диве "јер у кући не хају/ што с лепојком живе".

Збирка је за клинце који у албуме лепе сличице фудбалера и девојчице које још чешљају своје лутке. Зато су кратке (највише их је са стри строфе по четири стиха), са духовито одабраним поентама. Готово смо сигурни да ће све 34 песме бити прочитане у једном "цугу". Привлачности ове књиге много доприноси и 20 илустрација у боји Звонимира Кенђела, ништа мање маштовитијих од Грујичићевих јунака.